Три године после Црне Горе, још једна земља у нашем окружењу забранила је рад недељом. У Хрватској је пре неколико дана ступио на снагу нови закон о трговини према којем ће продавнице недељом бити затворене. Забрана ипак није потпуна, јер трговци могу одабрати 16 недеља у години током којих би евентуално могли да раде. Радно време од понедељка до суботе самостално ће одређивати трговац, укупно до 90 сати седмично.
У Србији се недеља по правилу третира као нерадни, односно дан за одмор. У Савезу самосталних синдиката трговине Србије подсећају да у закону ипак треба да пише да је недеља дан одмора, а не да је "по правилу дан одмора", како је према важећем закону. Наглашавају и да захтев да се забрани рад продавница недељом у Србији не значи залагање за мање рада, јер према закону радна недеља траје пет дана, седмично се ради по 40 часова, а рад недељом није регулисан.
Радослав Топаловић, председника Савеза самосталних синдиката трговине, подсећа да је у земљи тренутно ангажовано око 300.000 трговаца који у просеку месечно зараде око 54.000 динара, што је отприлике на нивоу износа минималне потрошачке корпе.
– Неосноване су процене послодаваца да ће бити мањи промет у радњама ако недеља и државни празници буду нерадни дани, јер ће се купци у истом обиму снабдевати радним данима. Купац који је решен да пазари неки производ, купиће га или дан раније или дан касније. Зато, ти приговори нису утемељени. Друго, укидањем недеље као радног дана неће бити смањена потреба за ангажовањем радника, већ напротив, више њих биће потребно да ради, рецимо, суботом и понедељком, јер ће тада бити и више промета – сматра Топаловић. Подсећа да почетак и крај радног времена није ствар колективног преговарања него је Законом о раду регулисано да радна недеља траје 40 часова. Зато је овај синдикат тражио да се измени тај пропис како би недеља била нерадни дан, а да изузете буду само институције које су од јавног значаја и морају да раде недељом. Од прве иницијативе прошло је седам година, али нико није био вољан да се озбиљније тиме позабави, ни Социјално-економски савет, ни Министарство за рад и запошљавање, јер су то институције којима су синдикати подносили иницијативе.
Савез самосталних синдиката је на ту тему својевремено чак и анкетирао раднике, а анализа је показала да већина запослених не жели да ради недељом.
– Нисам сигуран да би сада, у налету ове инфлације, исто тако размишљали.
Вероватно би пристали да раде недељом за већу накнаду. Зато подржавамо иницијативу да се рад недељом плаћа као и државни празник, да дневница буде 110% тог дана – додаје Топаловић. Наводи да онај ко мора на посао недељом заиста треба да буде више плаћен, зато што више ради и није са породицом.
Подсећања ради, онај ко ради недељом не остварује по закону право на увећану плату, сем у случају да то није уређено актом између послодавца и запосленог. Фиксно увећање зараде није препознато јер је послодавцима дата могућност да рад организују како њима одговара. Стручњаци за радно право наглашавају да због увећања зараде за рад недељом не би било неопходно мењати Закон о раду, јер је наш пропис екстензиван у том делу, па је општим актом могуће предвидети разлоге за увећање плате која није описана у самом закону. Како је раније за Политику објаснио Бојан Урдаревић, професор радног права на Правном факултету у Крагујевцу, не постоји никаква законска препрека да се са постојећим законом предвиди додатно плаћени рад и да се утврди износ увећања зараде недељом.
– Само, то нико неће да ради, јер не постоји законска обавеза – навео је он.
Представници синдиката сматрају да нерадна недеља не би могла да проузрокује нове отказе, јер у трговини већ постоји мањак радне снаге, али послодавци ипак тако не мисле. Страхују од пада промета и профита, смањења зарада, отпуштања радника у сектору малопродаје, незадовољства потрошача...