Радници производње Аеродром кетеринга
Принудни штрајкачки одбор

Саопштење за јавност

Радници аеродром кетеринга, ступили су данас, 21. септембра 2022. године, у 00:05 у потпуну обуставу рада до испуњења својих захтева. Ову одлуку донео је принудни штрајкачки одбор, након што је послодавац прекршио потписане договоре и није измирио своја дуговања закључно са 20. септембром.

Наши захтеви су јасни: тражимо да наш послодавац, Аеродром кетеринг, испуни све обавезе према држави, у смислу доприноса, социјалног и здравственог осигурања радника, које не уплаћује од новембра месеца прошле године. Због овога, преко сто радника Аеродром кетеринга, али и читаве њихове породице, већ 3 месеци немају здравствено осигурање и не могу да продуже своје књижице. Истичемо да међу њима има оболелих и од најтежих болести, као и оних којима су операције отказиване због овога. Наши сигурни и загарантовани одласци у пензију такође су угрожени.

Истичемо да смо о свим овим проблемима и захтевима благовремено упознали послодавца, да нисмо наишли на разумевање, те да смо 1. септембра ступили у обуставу рада, коју смо прекинули након неколико сати, јер нам је послодавац обећао да ће проблем бити решен до 20. септембра.

Аеродром кетеринг је по нашим сазнањима имао рекордне приходе у јулу и августу ове године, са преко 800 хиљада путника на аеродрому Србије и редовним уплатама од наших наручиоца, пре свега од Ер Србије. И поред тога Аеродром кетеринг није нашао за сходно да измири своје обавезе према радницима, а колико нам је познато, ни према низу добављача.

У међувремену, Аеродром кетеринг је нашао за сходно да уручи отказ председнику нашег синдиката, Драгану Кабићу, да му онемогући улаз у зону аеродрома, што и јесте разлог због чега се ми сада организујемо као радници у производњи путем принудног штрајкачког одбора.

Напомињемо да смо о свим овим проблемима у претходним данима посебним дописима обавестили како председника државе Александра Вучића, тако и председницу Владе Ану Брнабић и министра финансија Синишу Малог, управо имајући у виду да је рад Аеродром кетеринга од националног значаја за нашу државу.

Радници у производњи Аеродром кетеринга, као и у свим другим секторима, уједињени су у одлуци о потпуној обустави рада, и да ће нам се придружити и радници Аеродром логистике, односно возачи који опслужују све авионе на београдском аеродрому.

У потпису,
Радници производње

Јавности у Србији је, први пут, презентован садржај минималне потрошачке корпе и тачна количина намирница која се може купити од минималне зараде.

Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати Независност су купили и на једном месту поставили све оно што је, према садржају и количини који је прописала држава, наводно довољно за месечни живот и егзистенцију трочлане српске породице.

Чињеница да је све стало на два мања стола, а да је један био испуњен само хлебом, сведочи о апсурдности и бесмислу садржаја и количине потрошачке корпе, од које не само да не може да се преживи, већ је и недостижна за више од 300.000 људи у Србији који живе од “минималца”.

“У 21. веку се навикавамо да се хранимо највише хлебом, машћу и алевом паприком”, рекао је потпредседник Већа СССС Душко Вуковић, показујући на намирнице, међу којима је била једна конзерва сардине, килограм пиринча, по двеста грама џигерице и лимуна, колико је неко предвидео да је довољно да трочлана породица живи месец дана.

Он је упозорио да ћемо ускоро, уколико се ништа не промени, сви бити на “минималцу”, због чега је позвао све синдикате у јавном сектору да истрају у преговарима са ресорним министарствима око повећања плата.

Отворивши јавну седницу највиших органа две репрезентативне синдикалне централе, секретар Већа СССС Зоран Михајловић је указао на неопходност повећања минималне зараде, од које ће заиста моћи да се живи, а не преживљава, као и да се о њој, због сталног раста цена основних животних намирница и енергената и високе инфлације, преговара два пута годишње.

Он је, испред Палате Србија, у којој чланови Социјално економског савета покушавају да постигну консензус око висине нове минималне цене рада, рекао да се синдикати не слажу да “минималац” буде виши за свега 14 одсто, колико је предложила држава, јер то није довољно ни да се покрије вредност минималне потрошачке корпе, па самим тим ни за пристојан живот.

“И просечне зараде морају да буду више, јер хоћемо да рад и радници у Србији буду добро плаћени, да не морају да одлазе из земље И за то ћемо се борити по сваку цену, ако треба И штрајковима И блокадама”, упозорио је Михајловић.

Он је навео да је минимална зарада у Црној Гори 450 евра, у Хрватској 627 евра, Словенији 1.074, Чешкој 639, Француској 1.678, а у Белгији 1.800 евра.

“Оно што данас чини минималну зараду не покрива ни половину минималне потрошачке корпе. Од маја до данас та корпа је већа за око пет хиљада динара и за њу је сада потребно 51.000 динара, а ми процењујемо да ће она бити већа за још пет хиљда динара до краја године”.

Зато минимална зарада мора да буде много већа него што је то сада понудила држава и о њеној висини мора најмање два пута годишње да се преговара, поручио је Михајловић.

Синдикати су, након скупа, све купљене намирнице донирали народним кухињама.